Maj 2016 / 3 posts found

crazy-taxi-driver

10 gradova sa NAJGORIM taksistima !!!

U tuđega tatka, povelika patka. — Narodna izreka
Mi, Srbi, imamo običaj da kritikujemo sve što je naše, a veličamo sve što je tuđe.

Čak imamo i izreku

To samo u Srbiji može. Toga u normalnim zemljama nema.

Iskreno, za neke stvari je to istina.

Ali ne za sve.
Recimo, nemamo najgore taxiste na svetu.
Tu, ne baš laskavu, titulu ponele su neke druge zemlje i neki drugi gradovi.

#1. Taxisti u Kuala Lampuru
Poznati su po tome da previše naplaćuju, kao i da voze sporednim, dužim, putevima.
Iako bi trebalo da naplaćuju po tarifi i taximetru, mnogi odbijaju to da urade.
Vozila su im uglavnom dosta stara i u lošem stanju.
Najbolji savet je, kada vidite da taxista odbija da uključi taximetar, odmah potražite drugo vozilo.

#2. Taxisti u Rimu
Razlog zbog koga je Rim na drugom je taj što je jako teško naći vozilo.
Imaju manjak vozila, a vozači su poprilično neprijatni i teški.
Takođe, ukoliko je kiša, očekujte da ćete platiti dvostruku, ili čak trostruku tarifu.

#3. Taxisti u Bangkoku
Iako mnogi smatraju da su vozači u Bangkoku među najboljima, istina je da mnogi vozači ne znaju put.
Neki putnici smatraju da oni namerno idu dužim putem da bi naplatili više. Ipak, činjenica je da im poznavanje ulica nije jača strana.

#4. Taxisti u Parizu
Pariski taxisti su poznati po tome što su veoma neprijatni i teški. Naravno, ukoliko govorite francuski, mnogo je lakše izaći na kraj sa njima.
Ukoliko, pak, ne znate francuski, najbolje je da na papiriću uvek imate adresu na koju idete.

#5. Taxisti u Nju Jorku
Iako taxi prevoz u Nju Jorku spada među najpristupačnije ( kada je reč o ceni ), a vozači su generalno ljubazni, mnogi ipak ne poznaju dovoljno grad, tako da bi prevoz mogao da Vas košta više nego što ste planirali.

#6. Taxisti u Mumbaju
Na ovoj su listi ne samo zbog činjenice da je teško naći taxi u Mumbaju, već i zbog bezbednosti, jer mnoga vozila nemaju čak ni sigurnosni pojas.
Mnogi taxisti će se boriti ( i bukvalno ) da bi Vas vozili, a to i nije baš dobar znak.

#7. Taxisti u Cirihu
Mnogi vozači ne znaju engleski, a poprilično su skupi.
Osim ukoliko se ne vozite do aerodroma ili nekog poznatog hotela, bolje je da se pripremite unapred i proverite najkraći put do odredišta. Ili se nadajte da vozač ima GPS.

#8. Taxisti u Kairu
Taxisti u Kairu imaju običaj da saleću i spopadaju ljude, kako bi baš njih izabrali. To nije lepo. I nije prijatno.
#9. Taxisti u Šangaju
Ako se vozite taxijem u Šangaju, ili bilo gde u Kini, poželjno je da imate adresu napisanu na papiriću. U suprotnom, teško da ćete doći do odredišta.
#10. Taxisti u Moskvi

Moskovski taxisti umeju da budu neprijatni, ali nisu skupi, i uglavnom su pošteni.
Dostupnost nije na zavidnom nivou, a u nekim delovima Moskve zaista je teško naći taxi.
Veliki problem su i ilegalni taxisti koje bi trebalo izbegavati po svaku cenu.
Kakva su Vaša iskustva sa taxistima u inostranstvu?

U poređenju sa njima, kakvi su, po Vašem mišljenju, taxisti u Zrenjaninu?
Podelite svoje iskustvo sa nama u komentaru.
Ako Vam je bilo zanimljivo, slobodno podelite ovaj tekst sa svojim prijateljima na Facebook-u i Twitter-u.

maxresdefault

Prijavite bahatog taksistu

U svakom žitu ima kukolja.

Svaka profesija, od lekara, preko advokata, pa do taxista ima pripadnike koji je sramote.
Iako je većina taxista ljubazna, prijatna i poštena, ima i onih od kojih poželite da nikada više ne sednete u taxi.

Šta onda da radite?

Šta da radite kada Vas taxista namerno vozi dužim putem, kako bi Vam naplatio više? Kada je neprijatan i bezobrazan prema Vama? Kada Vam učini neku materijalnu štetu?

PRIJAVITE BEZOBRAZNIKA!!!

Da! Imate pravo na to.

Samo zapamtite broj vozila,ili ime ili adresu sa koje ste se vozili i vreme.Bilo kakav orijentir da mi možemo da identifikujemo i utvrdimo o kojem vozaču se radi.

Nažalost, mnogi ne znaju da to mogu da urade, pa zato i ne prijavljuju.
Sa druge strane, oni koji znaju, misle da se niko time neće baviti, pa nema svrhe da prijavljuju.

Verujte mi, to i te kako zanima našu taxi službu.

Zato, ako smatrate da je taxista bio neprijatan prema Vama, da Vam je naplatio više nego što treba, ili smatrate da ste na bilo koji način oštećeni, prijavite.

Prijavu podnosite tako što nazovete Halo Taxi službu ili predsenika Halo taxija direktno(063 588 222) i detaljno izložite ceo slučaj.

Ta prijava ide do disciplinske komisije ili vlasnika, koji utvrđuje činjenice i određuje kaznu za vozača.
U zavisnosti od prekršaja, kazna može biti opomena, ukoliko je blaži prekršaj, ili otkaz vozaču, ukoliko je u pitanju ozbiljan prekršaj.

Takođe, komisija ( ili vlasnik ) određuje i eventualnu naknadu oštećenoj strani.

Kao što vidite, mehanizmi za borbu protiv bahatih i bezobraznih vozača postoje.

Na Vama je da li ćete ih iskoristiti i pomoći nam da ovu divnu profesiju očistimo od kukolja.

Znam da Vam je ovo bilo korisno, pa bih Vas zamolio da ovaj tekst podelite sa svojim prijateljima na Facebook-u i
Twitter-u, kako bi se i oni upoznali sa svojim pravima.

A onda Vas pozivam da podelite sa nama svoje iskustvo sa taxistima ( i dobro i loše ) u komentaru.

Hvala Vam.

Taxi-Driver-Story

Taksi i starica

Na Fejsbuku se pre dva meseca pojavila potresna priča jednog njujorškog taksiste, koja je do danas dobila preko milion i po ‘lajkova’.
Priču prenosimo u celosti:
Stigao sam na adresu i zatrubio. Nakon nekoliko minuta čekanja, ponovno sam zatrubio. Pomislio sam da odem, ali sam parkirao auto, izašao iz njega, došao do vrata i pozvonio.

“Samo trenutak!”, čuo sam krhak, starački glas. Čuo sam kako se nešto vuče po podu.

Nakon poduže pauze vrata su se konačno otvorila. Preda mnom je stajala malena žena od oko devedeset godina. Nosila je haljinu s printom i kapu s tilom, baš kao da je izašla iz nekog filma iz 40-tih godina. Pored nje se nalazila najlonska kesa. Stan je izgledao kao da već godinama niko u njemu ne živi. Sav nameštaj je bio prekriven čaršafima.

Nije bilo satova na zidu, nikakvih šoljica ili drugih stvari na stočićima. U uglu je bila kartonska kutija u kojoj su se nalazile fotografije i stakleni predmeti.

“Možete li da ponesete moju kesu do auta?”, upitala me je. Odneo sam kesu u auto i vratio se da joj pomognem da i ona dođe do auta. Uhvatila me je za ruku i polako smo hodali do automobila.

Stalno mi se zahvaljivala na ljubaznosti. “Nema na čemu”, odgovorio sam, “Samo se prema svojim putnicima ponašam onako kako bih želeo da se ljudi ponašaju prema mojoj majci”. “Ti si tako dobar mladić”, rekla mi je.

Kad smo došli u auto, rekla mi je adresu i pitala da li bi mogao da je provozam kroz grad. “To nije baš najkraći put”, rekao sam joj. “Meni se nikud ne žuri, idem u starački dom”, rekla je.

Pogledao sam u retrovizor. Oči su joj se zacaklile. “Nemam više nikoga od porodice”, blago je nastavila. “Doktor je rekao da mi nije preostalo mnogo vremena.” Polako sam se nagnuo i isključio taksimetar.

“Kojim putem želite da se vozite”, pitao sam je. Sledeća dva sata smo proveli vozeći se kroz grad. Pokazala mi je zgradu u kojoj je nekada radila. Vozili smo se kroz kraj u kome su ona i njen muž živeli nakon venčanja. Prošli smo i pored skladišta nameštaja, koji je nekad bio plesna dvorana u koju je, kao devojka, išla na ples.

Ponekad bi me zamolila da stanem ispred neke zgrade ili ugla i sedela je gledajući u daljinu, bez reči. Pošto je prvi zrak sunca obasjao horizont, odjednom mi je rekla da je umorna i da krenemo. U tišini smo se vozili do adrese koju mi je dala. Bila je to niska zgrada, s prilazom ispred trema.

Dvoje starijih ljudi je izašlo napolje čim smo stigli. Bili su to njeni staratelji, koji su pazili na svaki njen pokret. Mora da su je očekivali. Iz prtljažnika sam izvadio njenu kesu i odneo je do vrata.

“Koliko vam dugujem”, upitala me je, hvatajući se za torbicu. “Ništa”, rekao sam. “Ali od nečega morate da živite”, odgovorila mi je. “Ima i drugih putnika”, rekao sam joj.

Gotovo bez imalo razmišljanja sagnuo sam se i zagrlio je. Čvrsto se pribila uz mene. “Usrećili ste staricu na trenutak. Hvala vam”, rekla mi je. Stisnuo sam joj ruku i otišao. Iza mene su se zatvorila vrata. Zvučalo je kao da se zatvara život.

U toj smeni nisam povezao ni jednog drugog putnika. Besciljno sam vozio, izgubljen u mislima. Ostatak dana jedva sam mogao da pričam. Šta da je po staricu došao ljuti vozač ili neki koji je nestrpljiv da što pre završi smenu? Šta da sam odbio tu vožnju ili otišao pošto sam zatrubio prvi put? S druge strane, mislim da nikad u životu nisam uradio važniju stvar.